Assign modules on offcanvas module position to make them visible in the sidebar.

darwinДан рођења великог биолога Чарлс Дарвина и међународни је празник који се зове по њему.,је данас, 12,фебруара. Маја Нинковић, II3, шаље нам свој избор погледа на значај Дарвинове теорије. "Да преживљавају најиздржљивији - први је открио Чарлс Дарвин. Он је ово приметио када је пре 160 година изучавао џиновске корњаче на Галапагосу. Сама прича о Дарвиновом открићу почиње нешто раније. У октобру 1838. енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин прочитао је математичко дело о принципу становништва Томаса Малтуса,објављено 1798. Из ње је научио да је пораст било које популације ограничен недостатком хране, па се најситији изборе за опстанак.

Примењено на претходна биолошка истраживања, ово је откриће навело Дарвина да закључи о природној селекцији. ко преживљава Била је то револуционарна идеја која би могла објаснити кључни узрок поступне трансформације старих облика живота у нове, сложеније врсте. Дарвину је требало пуних двадесет година да своју визију претвори у теорију. Ако треба изабрати само једну велику идеју, теорију, чињеницу и истину о себи и о свету у којем живимо, а коју свако од нас треба да запамти и разуме, онда је то идеја, теорија, чињеница и истина еволуције путем природне селекције. Дакле, за оне који су спавали на часу, Дарвинова теорија еволуције путем природне селекције је једна колико генијална, толико и блиставо једноставна идеја коју разумеју деца у основној школи. А еволуцију комотно закувава и сваки узгајивач паса, голубар или пољопривредник који вештачки одабира сорте и стоку ситног зуба.

Прича иде овако: сва жива бића се рађају са неким ситним разликама или случајним варијацијама међу собом. Неке од тих варијација или промена су безвезне, али неке су сасвим корисне и згодне. На пример, мало бољи вид, нешто оштрији зуби, или пак дуже ноге и веће груди. Због притиска окружења, те се корисне одлике или промене онда задржавају, односно природно одабирају и преносе даље на потомство и опстају у популацији. Током милиона и милијарди година, на овај начин и настају и нестају многе фантастичне карактеристике организама, а временом и читаве живе врсте. И то је, мање-више, то. Нема ту приче о настанку свемира и живота (то су неке друге теорије), само о мутацијама и опстанку боље адаптираних. Међутим, друштвене последице ових идеја су те које стварају извесну нелагоду и махнито противљење. Зато што ова фантастична еволуциона сторија значи и то да су слепе и незаинтересоване силе природе те које су биле створиле овај разноврсни живи свет, па и нас саме, без уплитања творца или било каквог натприродног објашњења. Али ово значи и једну прелепу и некако романтичну чињеницу према којој су сва жива бића у сродству, и развила су се на овај начин од првих једноћелијских организама. Што згодно значи и да све живе врсте имају заједничко порекло: купус, медуза, мачка, хеликобактерија, шимпанза, голуб, орхидеја, грејпфрут, човек, бубашваба, карфиол, горила и тостолобик. Зато човек дели око 96 одсто гена са шимпанзом, али и око 50 одсто гена са бананом коју у сласт жваћу и шимпанза и човек. Заправо, човек и пивски квасац деле 31 одсто гена. Живели, дарвиновски повезани у теорију еволуције!"